Duboka venska tromboza (DVT) nastaje kada se krvni ugrušak (tromb) stvori u jednoj ili više dubokih vena u vašem telu, obično na nogama. Duboka venska tromboza može prouzrokovati bol ili oticanje nogu, ali se može javiti i bez simptoma.
DVT možete dobiti ako imate određena medicinska stanja koja utiču na to kako se vaša krv zgrušava. Krvni ugrušak u nogama može se desiti i ako se duže vreme ne krećete, na primer nakon operacije ili nezgode, kada putujete na velike daljine ili kada se odmarate u krevetu.
Duboka venska tromboza može biti vrlo ozbiljna jer se krvni ugrušci u venama mogu osloboditi, putovati kroz krvotok i zaglaviti u plućima, blokirajući protok krvi (plućna embolija). Međutim, plućna embolija se može javiti bez dokaza o DVT.
Kada se DVT i plućna embolija javljaju zajedno, to se naziva venska tromboembolija (VTE).
Simptomi
DVT znaci i simptomi mogu uključivati:
-Oticanje u pogođenoj nozi. Retko dolazi do otoka na obe noge.
-Bol u nozi. Bol često počinje u listu i možete osetiti grčeve ili bol.
-Crvena ili obojena koža na nozi.
-Osećaj topline u pogođenoj nozi.
-Tromboza dubokih vena može se javiti bez primetnih simptoma.
Faktori rizika
Mnogo stvari može povećati rizik od razvoja DVT-a. Što više faktora rizika imate, to je veći rizik od DVT. Faktori rizika za DVT uključuju:
-Starost. Stariji od 60 godina povećavaju rizik od DVT-a, mada se on može javiti u bilo kojoj dobi.
-Dugo sedenje, na primer tokom vožnje ili leta. Kad vam noge ne miruju satima, mišići listova se ne skupljaju. Mišićne kontrakcije obično pomažu cirkulaciji krvi.
-Produženi odmor u krevetu, na primer tokom dužeg boravka u bolnici ili paralize. Krvni ugrušci mogu se stvoriti na listovima nogu ako se mišići teleta ne miču duže vreme.
-Povreda ili operacija. Povreda vena ili operacija mogu povećati rizik od nastanka krvnih ugrušaka.
-Trudnoća. Trudnoća povećava pritisak u venama u karlici i nogama. Žene sa naslednim poremećajem zgrušavanja su posebno izložene riziku. Rizik od nastanka krvnih ugrušaka u trudnoći može se nastaviti i do šest nedelja nakon porođaja.
-Kontracepcijske pilule (oralni kontraceptivi) ili hormonska terapija zamene. I jedno i drugo može povećati sposobnost zgrušavanja krvi.
-Prekomerna težina ili gojaznost. Prekomerna težina povećava pritisak u venama u karlici i nogama.
-Pušenje. Pušenje utiče na zgrušavanje krvi i cirkulaciju, što može povećati rizik od DVT.
-Rak. Neki oblici raka povećavaju supstance u vašoj krvi zbog kojih se krv zgrušava. Neki oblici lečenja raka takođe povećavaju rizik od nastanka krvnih ugrušaka.
-Otkazivanje srca. Ovo povećava rizik od DVT i plućne embolije. Budući da ljudi sa srčanom insuficijencijom imaju ograničenu funkciju srca i pluća, simptomi izazvani čak i malom plućnom embolijom su primetniji.
-Zapaljenska bolest creva. Bolesti creva, poput Crohnove bolesti ili ulceroznog kolitisa, povećavaju rizik od DVT.
-Lična ili porodična istorija DVT ili PE. Ako ste vi ili neko u vašoj porodici imali jedno ili oboje, možda ćete biti u većem riziku od razvoja DVT.
-Genetika. Neki ljudi nasleđuju genetske faktore rizika ili poremećaje, poput faktora V Leiden, koji im olakšavaju zgrušavanje krvi. Nasledni poremećaj sam po sebi možda neće prouzrokovati stvaranje krvnih ugrušaka ukoliko se ne kombinuje sa jednim ili više drugih faktora rizika.
-Nije poznat faktor rizika. Ponekad se može pojaviti krvni ugrušak u veni bez očiglednog osnovnog faktora rizika. Ovo se naziva ničim izazvani VTE.
Komplikacije DVT-a
Komplikacije DVT-a mogu da uključuju:
-Plućna embolija (PE). PE je potencijalno opasna po život komplikacija povezana sa DVT. Pojavljuje se kada krvni sud u plućima blokira krvni ugrušak (tromb) koji putuje u pluća iz drugog dela tela, obično noge.
-Važno je hitno dobiti medicinsku pomoć ako imate znake i simptome PE. Iznenadni otežano disanje, bolovi u grudima tokom udisanja ili kašljanja, ubrzano disanje, ubrzan puls, osećaj nesvestice ili nesvestice i iskašljavanje krvi mogu se javiti kod PE.
-Postflebitni sindrom. Oštećenje krvnih ugrušaka na venama smanjuje protok krvi u pogođenim područjima, uzrokujući bol i oticanje nogu, promenu boje kože i rane na koži.
-Komplikacije lečenja. Komplikacije mogu nastati zbog sredstava za razređivanje krvi koja se koriste za lečenje DVT-a. Krvarenje (krvarenje) je zabrinjavajući neželjeni efekat sredstava za razređivanje krvi. Važno je redovno vršiti testove krvi tokom uzimanja takvih lekova.
Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, prvi korak u dijagnostici DVT je kolor dopler. Kolor doplerom se proverava protok krvi u venama i arterijama. U ordinaciji HRAST DR POPOVIĆ možete uraditi kolor dopler sa B Flow metodom, trenutno najsavremenijom ultrazvučnom metodom pregleda vena i arterija. Podjednako dobro prikazuje protok i u velikim i u malim krvnim sudovima i daje precizan prikaz stenoza. Sve više nalazi svoju primenu u pregledima krvnih sudova vrata, ruku, nogu, bubrežnih arterija.
Nakon dijagnostike DVT neophodan je pregled specijaliste vaskularne hirurgije kako bi se prepisala adekvatna terapija za izlečenje DVT. Stanje se prati po uputstvima lekara radiologa i vaskularnog hirurga.