Oštećenje krvnih sudova: Visok nivo šećera u krvi (hiperglikemija), karakterističan za dijabetes, može oštetiti krvne sudove. Oštećenje se može pojaviti u arterijama (arterioskleroza) i venama (venska insuficijencija).

Ateroskleroza: Dijabetes može ubrzati razvoj ateroskleroze, što je proces nakupljanja masnih naslaga (plakova) na unutrašnjim zidovima arterija. To može dovesti do sužavanja arterija i smanjenog protoka krvi. Oštećenje arterija povećava rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i drugih vaskularnih problema.

Mikroangiopatija: Dijabetes može uzrokovati oštećenje malih krvnih sudova, što se naziva mikroangiopatijom. To može uticati na različite organe, uključujući oči (retinopatija), bubrege (nefropatija) i živce (neuropatija).

Povećan rizik od tromboze: Dijabetes povećava rizik od nastanka krvnih ugrušaka (tromboza), što može dovesti do ozbiljnih problema poput srčanog udara ili moždanog udara.

Povećan krvni pritisak: Dijabetes može dovesti do povećanja krvnog pritiska (hipertenzija), što dodatno opterećuje krvne sudove i srce.

Neuropatija: Oštećenje krvnih sudova može ometati normalan protok krvi do nerava, što može izazvati neuropatiju ili oštećenje nervnih vlakana. To može dovesti do trnjenja, gubitka osećaja ili bola u ekstremitetima.

Kontrola nivoa šećera u krvi, pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i lekovi, ako su potrebni, igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja krvnih sudova kod osoba sa dijabetesom. Praćenje i lečenje komplikacija krvnih sudova takođe su važni aspekti upravljanja dijabetesom. Osobe sa dijabetesom trebaju redovno pratiti svoje zdravlje i sarađivati sa medicinskim timom kako bi smanjili rizik od komplikacija povezanih sa krvnim sudovima.

The post Dijabetes i krvni sudovi appeared first on ORDINACIJA HRAST DR POPOVIĆ.